Jedna priča o (ne) upućenim radnicima

Tek nakon pisanja medija i reagovanja sindikata radnicima iz Indije angažovanim na građevinskim radovima u Srbiji omogućeno je da se vrate u svoju zemlju, ali bez ispunjenja zahteva zbog koga su štrajkovali da im srpski poslodavac isplati zaostale zarade. Ovo je deo epiloga priče o indijskim građevinskim radnicima, angažovanim na izgradnji vijadukta “Čortanovci” koji su nezadovoljni odnosom poslodavca napustili zemlju uz skromnih 5.000 dinara po osobi umesto dve i po zaostale plate koje im nisu isplaćene.

Priča je krenula tako što je radnike iz Indije angažovala firma u Srbiji preko partnerske firme u SAD, a problem je nastao zato što su ugovori radnicima sklapani po američkom zakonodavstvu.. Prema ugovorima, predviđena je novčana kazna za onog ko organizuje štrajk, kao i za onog ko učestvuje u štrajku. Inače za sve sporove je nadležan sud u Floridi.

U svakom slučaju, ugovori su veoma nepovoljni, zarada je oko 360 dolara mesečno koje se direktno uplaćauju radnicima na njihove račune u Indiji, a oni dobijaju oko 5000 dinara za troškove u Srbiji. Po ugovoru koji su potpisali precizirano je da poslodavac kupuje povratne avio karte radnicima samo ako na građevini ostanu angažovani do završetka radova. U slučaju da otkažu ugovor ranije  trebalo bi da sami obezbede povratnu kartu. Kako im nisu isplaćene dve i po zarade radnici su stupili u štrajk, a istovremeno nisu bili u mogućnosti da kupe povratne karte.

Ovde je otvorena i priča socijalnog dampinga jer se radnici koji dolaze da rade, posebno u sektoru građevinarstva, plaćaju znatno niže u odnosu na domaće radnike. Ima dosta i “rada na crno”, radnici nisu prijavljeni, odnosno nemaju dozvole za rad  i tek kada se nešto desi preduzimaju se akcije. Otvoreno je i pitanje radne eksploatacije, a razvila se polemika da li su u pitanju upućeni radnici ili agencijski radnici. Problem je komplikovala i činjenica da su ugovori zaključeni u SAD, te Inspekcija za rad nije mogla da izvrši nadzor i uvid u ugovore.  Pokrenut je prekršajni postupak protiv firme koja ih je angažovala i to po članu 34 Zakona o zapošljavanju stranaca, jer je u inspekcijskoj kontroli utvrđeno da radnici nemaju dozvole za rad. Epilog ove priče je da su radnici oštećeni, zaostale zarade nisu isplaćene, a ostao je i problem angažmana novih radnika. Ovde je svakako otvoreno i pitanje kontrole podizvođača, kršenja zakonoskih procedura i rešenja  u postupanjima sa radnicima. Sve ovo potvrđuje i značaj informisanja i dostupnosti informacije za radnike koji odlaze da rade u inostranstvo, ali i potrebu podrške i pružanja pomoći, gde je uloga sindikata kao i organizacija civilnog društva nezamenjiva.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.